U okviru trećeg Dana energetike koji organizuje Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine APV u saradnji sa vodećom ekspertskom organizacijom u zemlji u domenu energetske efikasnosti i zelene energije – Centralno evropskim forumom za razvoj, CEDEF, održan je Okrugli sto „Investicioni projekti i mogućnosti finaniranja u EE i OIE – izazovi i perspektive“.
„Na skupu je prestavljeno 13 strateških i ostalih projekata gradova i opština u Vojvodini u domenu EE i OIE koji su u planu, u fazi realizacije ili su realizovani. Razmena iskustava je od izuzetne važnosti, a upravo je ovaj skup postigao svoj cilj – da ukaže na probleme u realizaciji i mogućnostima za njihovo prevazilaženje. Takođe da nosiocima projekata dodatno ukaže na sve mogućnosti finansiranja, kako od strane komercijalnih banaka, razvojnih i najvažnijih medjunarodnih finansijskih institucija i osiguravajućih kuća. Zavidan broj predstavljenih projekata ukazuje lokalne samouprave sve veći značaj daju upravo energetskoj efikasnosti i održivim izvorima energije“, rekla je Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO CEDEF.
Pokrajinska sekretarka Nataša Pavićević Bajić je ispred Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV otvorila skup i istakla da je enegretika oblast koja poseduje najveći potenicijal i velike resurse, ali nedovoljno iskorišćene. „U Vojvodini postoji 38 postrojenja koja proizvode agropelet, ali nažalost potrošnja ovog energenta je mala, dok je sa druge strane veliki uvoz drugih energenata“, istakla je Pavićević Bajić.
Iskustva i izazove energetskih menadžera u Srbiji je predstavio Dragoslav Dobrosavljević ispred Mreže energetskih menadžera Srbije, MEMSa koji je ukazao na važnu ulogu energetskog menadžementa na nivou lokalnih samouprava. „Energetski menadžeri su prisutni u nekim gradovima i opštinama u Srbiji, ali ne u svim gde bi trebalo da budu prisutni. Takođe, potrebno je uspostaviti strateški okvir kako bi se energetska efikasnost podigla na jedan viši nivo. Vrbas je jedina opština u Srbiji koja je usvojila strateški okvir. Nedostatak sredstava, kao i organizacije se mogu smatrati velikim izazovom u domenu EE kod nas. Do marta 2014. godine bi trebalo da bude završen Pravilnik za lokalne samouprave, i to će rešiti neke od problema“, zaključio je Dobrosavljević.
Nakon uvodnih izlaganja, usledilo je predstavljanje strateških projekata EE i OIE gradova i opština u AP Vojvodini. Ispred Opštine Ruma govorio je Živan Mihajlović koji je predstavio projekat „Supstitucija fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije u daljinskom sistemu grejanja Opštine Ruma“.
Dikretor JKP Subotička toplana, Pero Rikić, je predstavio projekat „Izgradnja kogenerativnog postrojenja na biomasu u Subotici“. „Biomasa kao energent u Subotici je počela da se koristi 2010. godine uz finansijsku podršku KfW banke, dok je još 2005/2006. godine uveden sistem grejanja prema utrošku. Promena navika potrošača je jedna od bitnih predispozicija za uspešno sprovođenje projekta, a Subotica može poslužiti kao primer dobre prakse jer je potrošnja znatno smanjenja sa uvođenjem sistema grejanja prema utrošku.
Projekat „Prikaz izgradnje vrelovodnog kotla na suncokretovu ljusku kapaciteta 18 MWt u TE-TO Sremska Mitrovica i iskustva u dosadašnjem radu“, su predstavili gospodin Dušan Turkulov i gospodin Nenad Džakić. „Projekat je realizovan, a preko 5500 domaćinstva koristi grejanje koje potiče od kotla na biomasu dobijenu od suncokretove ljuske, što je prvi put primenjeno u grejanju, dok je pre toga, suncokretova ljuska bila u upotrebi samo u industriji. Kao najveća prepreka realizaciji projekta je bila administracija.
Projekat „Mogućnosti korišćenja geotermalne energije u sistemu dajinskog grejanja u Bečeju“ predstavio je Milenko Munćan i istakao da je od 1986. godine, od samog osnivanja toplane u Bečeju, merena tolotna energija po utrošku. „Pored centralne regulacije, vrši se i lokalna, a rezultat je smanjena potrošnja. Cilj je da Bečej iskoristi sve raspoložive resurse, a jedan od njih je i bušotina, na osnovu čijeg postojanja je uradjena studija izvodljivosti geotermalnog načina daljinskog grejanja. Ono što se javlja kao problem jeste lokacija bušotine, jer se nalazi na suprotnom kraju grada od toplane, pa bi se moralo izgraditi novo postrojenje. Pored toplotne, planira se proizvodnja i električne energije, a period isplate investicije je 9 godina“, izjavio je gospodin Munćan.
Projekat „Gasifikacija biomase kao rešenje za daljinsko grejanje u Opštini Senta i Opštini Kikinda“, predstavio je Karolj Damjanov. Studija koja je sprovedena je jasno dala sliku da je projekat moguće realizovati u ova dva grada. Projekat je vredan 15,2 miliona u prvoj fazi i 15,2 miliona u drugoj fazi. „Rešili smo da istrajemo do kraja, koliko god komplikovana i duga realizacija projekta bude bila.“, rekao je Damjanov.
Projekat „Kogenerativno postrojenje na gas kapaciteta 3,3 MW“, Predstavio je Vladimir Gavranović, glavni inženjer održavanja JKP Grejanje Pančevo. Glavi problem sa kojima se grad Pančevo suočava su 25 toplotnih stanica koje nemaju mogućnost pojedinačnog merenja.
Projekat „Toplana na biomasu i sistem daljinskog grejanja u Donjem Titelu“ predstavio je dr Siniša Bikić.
Projekat „Ocena podzemnih vodnih resursa i mogućnosti višenamenskog korišćenja na teritoriji opštine Sremski Karlovci“ predstavili su Nevena Savić i Dušanka Janjušić.
Projekat „Zagrevanje zgrade škole i fiskulturne sale sa kotlom na biomasu, Poljoprivredna škola Vršac“ predstavio je Dragoslav Dobrosavljević, energetski menadžer.
Projekat „Upotrebom Sunca do kvalitetnijih usluga socijalne zaštite“ predstavio je Nenad Ivanišević, direktor gerontološkog centra Subotice.
Projekat „Pogon za proizvodnju peleta od čvrstih ostataka poljoprivredne proizvodnje“ predstavio je Milan Jovičić.
Projekat „Stručna predavanja za učenike VIII razreda osnovnih škola opštine Vrbas u oblasti energetske efikasnosti, zaštite životne sredine kroz primenu obnovljivih izvora energije“ predstavio je Marjan Ivanov, energetski menadžer Opštine Kula.
Bojana Vukosavljević, EBRD BAS program, je najavila da uskoro kreće nova WEBSEFF linija za finansiranje projekata EE u Zapadnom Balkanu od 75 miliona E, pri čemu će maksimalni pojedinačni iznos kredita biti 2,5 miliona E. O finansiranju projekata i podršci nosiocima projekata u domenu EE i OIE su govorili i Nebojša Arsenijević iz IFC, Aldin Čelović, predstavnik konsultantske kuće SA Consulting za Zapadni Balkan, Aleksandar Kovačević iz Banke Intesa, kao i prof. Milorad Filipović ispred KfW, i mr Goran Ivanović, predstavnik jedine osiguravajuće kuće na našem tržištu koja nudi usluge osiguranja objekata i projekata u domenu EE i OIE.