Pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine, Nataša Pavićević Bajić i predsednik Opštine Apatin, Životad Smiljanić, potpisali su Protokol o saradnji između Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i Opštine Apatin za izgradnju prvog skladišta za agrobiomasu u Vojvodini, u naseljenom mestu Prigravica.
Sladište u Prigravici biće centar skladištenja agrobiomase za ceo Zapadnobački okrug, koji obuhvata oko 200 hiljada hektara obradive površine sa kojih se skupljaju poljoprivredni ostaci. Kapacitet skladišta biće oko 100 hiljada tona i biće prilagođen skladištenju različitih vrsta poljoprivrednih ostataka, kao i različitim potrebama za skladištenjem.
Prema proračunima stručnjaka, u Zapadnobačkom okrugu, u odnosu na obradivu površinu, godišnje se proizvede oko milion tona poljoprivrednih ostataka – biomase, a planirano je da se do jedne trećine poljoprivrednih ostataka prikupi i iskoristi za proizvodnju toplotne energije.
Očekuje se da će skladište u Prigravici biti završeno do kraja 2014. godine.
Kako je naglasila Nataša Pavićević Bajić, Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine već godinu i po dana govori o potrebi sakupljanja agrobiomase, kao i o najefikasnijem načinu prikupljanju ovog najvećeg vojvođanskog potencijala, kojim će se omogućiti dobijanje toplotne energije iz domaćih resursa. Konstatovano je da je najveći problem nedostatak nekoliko punktova za sakupljanje agrobiomase u Vojvodini, gde bi se svim zemljoradnicima i poljoprivrednim proizvođačima obezbedilo da besplatno na jednom mestu odlože poljoprivredni otpad sa svojih njiva. Na ovaj način, obezbediće se fabrikama agropeleta kontinuirano dobavljanje neophodnih sirovina, kao i to da poljoprivrednici neće morati više da spaljuju poljoprivredni otpad, kao što je to činjeno godinama unazad.
Kako je naglasila Nataša Pavićević Bajić, ovaj projekta uklapa se u Nacionalni plan, ne samo energetike, već i poljoprivrede, jer će ovakva skladišta povećati mogućnost razvoja privrede i povećanja profitabilnosti same poljoprivredne proizvodnje, a dovešće i do povećanja industrijske proizvodnje agropeleta. Ova industrijska grana je do sada imala problem da obezbedi kontinuiranu sirovinsku bazu za svoja postrojenja. Realizacija ovog projekta bitna je i s obzirom na to da je naša zemlja u maju ove godine ušla na listu zemalja, koje mogu u zemlje EU da izvoze agropelet kao energent.
Ovo je veliki industrijski potencijal za izvoz, jer sada nesmetano možemo da izvozimo seno, slamu i agropelet kao alternativni energent. Na ovaj način dobija se gotov proizvod, stvara se nova vrednost kroz preradu poljoprivrednih ostataka, što će imati značajan ekonomski efekat i u samoj poljoprivrednoj proizvodnji. Za nekoliko godina, jačanjem ove industrijske grane uposliće se i veliki broj ljudi. Najvažnije je što možemo da stvaramo alternativni energetski regionalni sistem, koji mora biti sastavljen od mikro energetskih sistema okruga i opština. Svaka opštine će morati da iskorosti resurs koji poseduje – od poljoprivredne ili drvne biomase, do geotermalne energije i na taj način da svojoj zajednici obezbedi siguran izvor energije, u prvom koraku toplotne, pa zatim i električne energije, čime se obezbeđuje jeftiniji izvor energije.
Povećanje cena energenata bilo je i očekivano i najavljivano, a po Sporazumu o pridruživanju, moraju se do 2015. godine izjednačiti cene u našoj zemlji sa cenama u regionu. Za našu zemlju ova poskupljenja značajno će uticati na profitabilnost ukupne proizvodnje i privrede, a to povećanje će najviše osetiti garađani u kućnom budžetu.
Zbog toga je ova investicija u Apatinu veoma značajna i predstavlja jasan put kojim će se obezbediti stvaranje novog industrijskog potencijala i doprineti razvoju privrede.
Predsednik Opštine Apati, Živorad Smiljanić je istakao da će se potpisivanjem ovog Protokola ostvariti značajna investicija, koja će obezbediti zaposlenje za najmanje 50 radnika, ali i potrebu da se izgradi fabrika za proizvodnju agropeleta, čime će se ovoj Opštini omogućiti ozbiljan razvoj.